STRATEGIJA MANIPULACIJE STANOVNIŠTVOM PUTEM MASOVNIH MEDIJA
 
NOAM CHOMSKY
   
1) PREUSMERAVANJE PAŽNJE
 
Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih  problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom
nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

2) STVARANJE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i "problem-reagovanje-rešenje". Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti
reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da  javnost lakše prihvati
ograničavanje slobode, ekonomsku krizu, ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.

3) POSTUPNOST PROMENA
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, "na kašičicu", mesecima
i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom
vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja,
a da to ne budi svest o promenama. 


4) ODLAGANJE
Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje  mnogo
ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena,  jer se prethodno privikavaju
na samu ideje o promeni. Sem toga i "zajednička nada u bolju budućnost" olakšava njihov prihvat.

5) UPOTREBA DEČJEG JEZIKA
Kada se odraslima obaraća  kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost
potiskuje svoju  kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.Taj sugestivni mehanizam
u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.

6) BUĐENJE EMOCIJA
 
Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom
razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba
emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti
ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

7) NEZNANJE
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije
njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva  treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

8) VELIČANJE GLUPOSTI  
 
Javnost treba  podsticati u prihvatanju  prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi),
poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.
 
9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću,
usled oskudnog znanja, ograničenih  sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i pot-
cenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog polo-
žaja i pobune protiv ekonomskog sistema.
 
10) ZLOUPOTREBA ZNANJA
Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću  provaliju između znanja javnosti i onih
koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. "Sistem", zaslugom biologije, neurobiologije i praktične
psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.